Natalijina ramonda - simbol obnove života i kraja Prvog svetskog rata

Lekar Sava Petrović imao je 45 godina kada je, 1844. godine, u okolini Niša naišao na neobičan cvet. Sava nije bio laik – već ranije istraživao je lekovito bilje i pisao o njemu i znao je da je našao nešto novo. Ovaj cvet danas nam je poznat kao natalijina ramonda, ne samo specifičnost Srbije i Balkana, već i simbol obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Rođeni Šapčanin Sava školovao se u Francuskoj. Bio je lični lekar kralja Milana Obrenovića, a jedno vreme i sanitetski pukovnik. Proglašen je redovnim članom Srpskog učenog društva, a dopisni član Srpske kraljevske akademije postaće početkom 1889. godine, samo 12 dana pre smrti.

Petrović je 1883.godine objavio knjigu Lekovito bilje u Srbiji, a godinu dana kasnije naišao je na ljubičasti svet, koji će obeležiti njegovu karijeru i život. Opisao ga je zajedno sa Josifom Pančićem, naučnikom koji mu je bio uzor. Upravo od njih dvojice doći će i ime cveta, nazvanog po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijina ramonda (na latinskom Ramonda nathaliae) je višegodišnja biljka, koja raste na području Balkanskog poluostrva. Ima ljubičaste cvetove sa žutim središtem, zelene, naborane listove. Raste uglavnom na teško pristupačnim, stenovitim i senovitim lokacijama.

Cvet je redak i predstavlja zaštićenu biljnu vrstu. Zbog jedne osobine poneo je nadimak cvet feniks: ova biljka sposobna je da preživi ekstremnu sušu. Ako ostane bez vode ona dramatično smanjuje sve životne aktivnosti i dugo ostaje u stanju mirovanja. Kada ponovo dobije vodu u stanje je da se vrati u uobičajeni život. Ne može se reći da se vraća iz mrtvih, ali preživljava uslove suše koje druge biljke ne bi mogle.

U Srbiji se natalijina ramonda može pronaći na Suvoj Planini, u Sićevačkoj klisuri, na Jelašničkoj planini i drugim balkanskim predelima.

Od 2012. godine Srbija zvanično obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu kao državni praznik, a cvet kraljice Natalije postao je njegov simbol. Mnogo poruka je na ovaj način poslala natalijina ramonda. Način na koji se ona oporavlja posle suše snažna je asocijacija na srpsku vojsku koja je u Prvom svetskom ratu dovedena na korak od uništenja, da bi se posle oporavka na Krftu trijumfalno vratila u život.

Cvet između ostalog raste i u podnožju Kajmakčalana, vrha na kome se odigrala jedna od najčuvenijih bitaka Velikog rata.

Lokalna rasprostranjenost, biološka izdržljivost i inspirativno ime učinili su natalijinu ramondu idealnim podsećanjem na jedan od velikih dana u srpskoj i evropskoj istoriji.